РАЗВОЈ НЕФРОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ
Први подаци о лечењу и испитивању болести бубрега у Србији
Болестима бубрега поклањала се пажња већ у средњовековној српској медицини. У спису о уроскопији (Хиландарски медицински кодекс бр. 517) записано је како се према изгледу мокраће доносио закључак о природи и тежини болести. У средњовековним лечебницима постоје препоруке за лечење болести бубрега. Тако се у „Ходошком кодексу” и „Врачебном типику” из 1330. године могу наћи рецепти против анурије. У Дечанском требнику из 14. века и неким каснијим требницима записане су Молитве запора воде.
Развој савремене нефрологије
Нефрологија се кроз векове развијала у оквиру интерне медицине и педијатрије. Тек у другој половини двадесетог века она доживљава брз развој. Тај развој је нарочито стимулисало увођење биопсије бубрега и две револуционарне терапијске методе – дијализе (хемодијализе и перитонеумске дијализе) и трансплантације бубрега. Међународно друштво нефролога (International Society of Nephrology) основано је 1960. године у Паризу, а први председник друштва био је Jean Hamburger (1960-1963). Исте године одржан је Први међународни конгрес нефролога у Женеви и Евијану. Септембра 1963. године, уочи Симпозијума о акутној бубрежној инсуфицијенцији у Лондону, тројица чувених нефролога Stanley Shaldon, William Drukker и David Kerr договарају се да оснује европско друшво за дијализу. Годину дана касније, септембра 1964. године у Амстердаму, оснивано је Европско удружење за дијализу и трансплантацију (European Dialysis and Transplant Association - EDTA), данас ERA-EDTA.
Крајем педесетих година прошлог века почео је и брз развој нефрологије у Србији. Војислав Даниловић је 1957. године описао ендемску нефропатију, а истраживања ове болести била су значајан подстрек развоју наше нефрологије. Крајем педесетих и почетком шездесетих година Светска здравствена организација омогућава усавршавање из нефрологије неколицини наших лекара (Василије Јовановић, Стеван Савин, Свето Суша, Нада Чалић-Перишић, Бранислав Стојимировић). По повратку у земљу они су посављени за руководиоце специјализованих нефролошких одељења.
Прва хемодијализу у Србији урађена је 1962. године у Градској болници у Београду. Применио ју је у лечењу акутне инсуфицијенције бубрега проф. др Василије Јовановић, који је 1963. године увео перитонеумску дијализу, а 1969. године започео лечење болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега редовним понављаним хемодијализама. Следи брзи развој центара за хемодијализу па је 1980. године у Србији било 26 центара за хемодијализу. Прва успешна трансплантација бубрега у Србији урађена је 1975. године на Уролошкој клиници у Београду. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година нефролози почињу све више да се баве клиничким, морфолошким и имунолошким истраживањима гломерулских болести. Први су овим болестима почели да се баве педијатри нефролози: професори Милана Поповић-Роловић и Ангелина Чворић. Посебно је био значајан рад професора Миодрага Синђића, нашег првог нефропатолога.
Данас у Србији постоји девет универзитетских нефролошких установа: у Београду (у Клиничком центру Србије, Клиничко-болничким центрима Звездара и Земун, Војномедицинској академији, Универзитетској дечјој клиници, Институту за здравствену заштиту мајке и детета), Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а широм Србије још 51 одељење или одсек за нефрологију и/или лечење дијализама.
ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА НЕФРОЛОГА
Све већи број лекара који се бавио нефрологијом у Србији довео је до потребе да се они и сталешки организују. Нефролошка секција Српског лекарског друштва основана је 1967. године, а и у оквиру лекарских друштава осталих републикâ претходне Југославије формирале су се секције за нефрологију. Многи стручни састанци лекара који су се бавили болестима бубрега, а посебно проучавање ендемске нефропатије и размена искуства с иностранством, довели су до сазревања идеје о потреби оснивања удружења нефролога Југославије у оквиру Савеза лекарских друштава Југославије. Удружење нефролога Југославије је основано током Трећег симпозијума о ендемској нефропатији, који је одржан у Нишу од 5. до 8. новембра 1975. године, а за првог председника је изабран академик Војислав Даниловић. Први научни састанак нефролога Југославије одржан је у Струги (Македонија) 1977. године. Удружење је у сарадњи са Нефролошком секцијом Српског лекарског друштва организовало Први Конгрес нефролога Југославије 1979. године у Београду. Од тада су се редовно одржавали научни састанци и конгреси нефролога Југославије сваке друге године, наизменично.
Конгреси и научни састанци Удружења нефролога Југославије
Први научни састанак нефролога Југославије
На Охридском језеру, у Струги, одржан је од 26.до 28. септембра 1977. године Први научни састанак нефролога Југославије са међународним учешћем. Радови саопштени на Научном састанку су делимично објављени у Зборнику радова Првог научног састанка, у едицији Документа, е/12, 1977. фабрике лекова “Галеника” из Београда.
Први конгрес нефролога Југославије
У Београду је од 14. до 18. октобра 1979. одржан Први конгрес нефролога Југославије. Председник Првог конгреса био је академик Војислав Даниловић, а генерални секретар др Драгиша Велимировић. За конгрес је било пријављено 219 радова, а многа предавања, дискусије за округлим столом и слободна саопштења показала су не само добро развијену нефрологију у Југославији, већ и веома добру сарадњу нефролога Југославије са истакнутим светским нефролозима. На Конгресу су учествовали тада водећи нефролози др Бекер (Е.L. Becker) из Њујорка, др Котран (R.S. Cotran) из Бостона, др Брод (J. Brod) из Хановера, др Ивановић (P. Ivanovich) из Чикага, др Ротембур (J. Roterbourg) из Париза, нефропатолози др Морел-Марожер (L. Morel-Maroger) из Париза, др Боле (A.Bohle) из Тибингена, др Чарг (J. Churg) из Њујорка, уролог др Ходсон (J. Hodson) из Њу Хејвена. Предавања и радови приказани на овом конгресу штампани су у Зборнику радова Првог конгреса нефролога Југославије у едицији “Документа Галеника” из Београда.
Други научни састанак нефролога Југославије
Одржан је у Дубровнику од 7. до 10. октобра 1981. године. Председник Удружења нефролога био је Проф. др Зденко Радошевић (1979-1983), а генерални секретар Проф. др Миљенко Маринковић. На овом састанку је први пут додељено звање нефролога лекарима који су дуже од десет година радили у различитим гранама нефрологије.
Други конгрес нефролога Југославије
Од 26. до 29. октобра 1983. године одржан је у Загребу Други конгрес нефролога Југославије. Председник удружења био је Проф. др Зденко Радошевић, а председник Организационог одбора Проф. др Миљенко Маринковић. Радови приказани на Другом конгресу штампани су у броју 11-12 часописа Лијечнички вјесник.
Трећи конгрес нефролога Југославије
Трећи конгрес нефролога Југославије одржан је од 4. до 6. децембра 1985. године у Љубљани. Председник удружења био је Проф. др Саша Лузар (1983-1985), који је био и председник Конгреса, а председник Организационог одбора Доц. др Јоже Дриновец. Већина радова саопштених на конгресу штампана је у Зборнику радова.
Трећи научни састанак нефролога Југославије
Одржан је у Сарајеву 1987. године. Председник Удружења био је Проф. др Момир Поленаковић (1985-1989), а председник Научног састанка Проф. др Момир Мацановић. Радови приказани на овом састанку штампани су 1989. године у броју 4 часописа Periodicum biologorum (волумен 90), који је у то време био цитиран у бази Current Contens.
Четврти конгрес нефролога Југославије
Четврти конгрес нефролога Југославије одржан је од 27. до 30 септембра 1989. у Скопљу. Председник Удружења и Конгреса био је Проф. др Момир Поленаковић. Радови приказани на овом конгресу штампани су у суплементу 9 часописа Македонски медицински преглед (волумен 4).
Четврти научни састанак нефролога Југославије
Одржан је у Новом Саду од 3. до 6. јуна 1992. године. Председник Научног састанка био је Проф. др Петар Тепавчевић, а потпредседник Проф. др Дражен Феле. На њему су учествовали само лекари из Србије. Радови приказани на састанку штампани су 1994. године у суплементу 1 часописа Медицински преглед (волумен 17).
Пети конгрес нефролога Југославије
После распада Социјалистичке Републике Југославије чланови Председништва Удружења из Србије и Црне Горе састали су се почетком 1993. године и одлучили да Удружење настави с радом под истим именом и да следећи конгрес буде одржан у Београду од 5. до 8. октобра 1994. године као Пети конгрес нефролога Југославије. Председник Удружења био је Доц. др Драгиша Велимировић (1993-1996). Председник Петог конгреса била је Проф. др Милана Поповић – Роловић, а председник Научног одбора Проф. др Љубица Ђукановић. За конгрес је било пријављено 218 радова уз учешће професора и наших пријатеља Michael Bewick из Лондона, Marc de Broe из Антвеперна и Jancu Sabo из Темишвара. Радови приказани на овом конгресу штампани су 1996. године у суплементу 1 часописа “Српски архив за целокупно лекарство” (волумен 124).
Пети научни састанак нефролога Југославије
Одржан је од 3. до 5. октобра 1996. године у Приштини. Председник Научног састанка била је Доц. др Гордана Шубарић која је успела да у тешком времену финансијске кризе и дугогодишње изолације организује састанак који је својим мирним током и низом одличних предавања и саопштења остао у сећању учесника.
Шести конгрес нефролога Југославије
Шести конгрес нефролога Југославије одржан је у Београду од 20. до 22. септембра 1998. године, а предходио му је Трећи конгрес Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs–BANTAO (18-20. септембар). Председник Шестог конгреса нефролога Југославије био је Проф. др Видојко Ђорђевић, који је био и председник Удружења (1997-2002) а председник BANTAO удружења и конгреса Проф. др Љубица Ђукановић. На конгресима је учествовало 218 лекара, од којих 148 из Југославије, а 70 из балканских земаља. На конгресу су присуствовали угледни гости Fransois Berhtoux, председник ERA-EDTA, Peter Ivanoviс, председник Међународног удружења за вештачке органе (ISAO), Horst Klinkmann, председник Међународног факултета вештачких органа (INFA) и Garabed Eknoyan, председник америчке Националне фондације за бубрег (NKF). Предавања су, поред њих, одржали Marc de Broe из Антвеперна, Joеrg Viеnken из Оберурсела, Juan Manuel Lopes-Gomes и Fernando Liano из Мадрида, као и професори из Универзитетских центара балканског региона: Gh. Gluvhovski из Темишвара, E.J.D. Mees и A. Basci из Измира, H. Hasanoglu из Анкаре, Д. Ненов из Варне, М. Поленаковић и К. Зафировска из Скопља, Д. Тончева из Софије, Ch. Stathakis из Атине, као и много професора и угледних нефролога из Југославије. За национални конгрес било је пријављено 85 радова. Радови приказани на конгресима штампани су 1999. године у броју 1 и 2 часописа “Медицинска истраживања” (волумен 33), а одабрани сажеци у часопису Nephrology Dialysis Transplanatation (1999;14:2972-80).
Седми конгрес нефролога Југославије
Седми конгрес нефролога Југославије одржан је од 16. до 19. октобра 2002. године у Нишу. Председник Удружења и Конгреса био је Проф. др Видојко Ђорђевић. Конгрес је одржан под патронатом ERA-EDTА, Међународног удружења нефролога (ISN) и Међународног удружења за вештачке органе (ISAO). На конгресу су учествовали сви чланови председнишва BANTAO, професори A. Basci, Љ. Ђукановић, Д. Ненов, М. Поленаковић, Ch. Statakis. На конгресу је било 211 учесника из наше земље и 11 гостију из балканских земаља. Одржано је више од 100 усмених саопштења и приказано 50 постера.
ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА НЕФРОЛОГА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Како Савез лекарских друштава Југославије није обновио своје активности у СР Југославији, касније Србији и Црној Гори, Удружење нефролога Југославије је обављало своје активности као нерегистровано Удружење. Због тога је на састанку Председништва Удружења крајем 2002. године одлучено да се рад Удружења нефролога Југославије настави кроз новоосновано Удружење нефролога Србије и Црне Горе. Овај предлог Председништва подржали су чланови Удружења на састанку Нефролошке секције јануара 2003. године. Председник Удружења Проф. др Слободан Чурић задужен је да спроведе све неопходне радње како би се ово удружење регистровало. Тако је 24. новембра 2004. године Удружење нефролога Србије и Црне Горе уписано у Регистар удружења грађана, који се води код Министарства за људска и мањинска права.
У Новом Саду су 2006. године организована два конгреса у континуитету: Дунавски симпозијум нефрологије и Први конгрес нефролога Србије и Црне Горе на којима је учествовало 340 учесника, од којих 160 из околних земаља. Председник оба конгреса је био Проф. др Слободан Чурић, a председник научног одбора Проф. Др Нада Димковић.
Дунавски симпозијум нефрологије
Одржан је у Новом Саду (26-28. октобра 2006) на тридесетогодишњицу овог симпозијума. Примљено је 125 апстраката из 12 земаља: Србије и Црне Горе, Македоније, Румуније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Словеније, Чешке Републике, Пољске, Мађарске, Хрватске, Немачке, Аустрије, Украјине и Казахстана. Предавања 21 позваног предавача из 17 земаља, 33 усмена излагања из 10 земаља и 92 постера, чинили су овај симпозијум веома успешним. Три постера су награђена традиционалном Bruno Watschinger наградом. Одабрани сажеци радова штампани су у часопису Kidney and Blood Pressure Research (2006; 29: 189-202).
Први конгрес нефролога Србије и Црне Горе
Одржан је од 28. до 30. октобра 2006. године у Новом Саду. Конгресу је присуствовало 10 иностраних предавача по позиву, представљена су 22 усмена излагања и 45 постера, 5 индустријских симпозијума/предавања. Од посебног значаја су биле две сесије: сесија под покровитељством ERA-EDTA (Jorge Cannata Andia и Rosanna Coppo) и COMGAN сесија (Juergen Floege, Paolo Schena, Allan Meyrier и Jerzy Chudek). Рецензирани радови су штампани у часопису Медицински преглед.
ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА НЕФРОЛОГА СРБИЈЕ
На седници Скупштине Удружења нефролога Србије и Црне Горе одржане у Београду 10. марта 2008. године промењен је назив Удружења у Удружење нефролога Србије, а за председника Удружења изабран је Проф. др Стева Пљеша, дотадашњи председник Удружења Србије и Црне Горе.
Први конгрес нефролога Србије
Одржан је од 7. до 10. октобра 2010. године у хотелу Зира у Београду. Председник конгреса био је Проф. др Стева Пљеша, потпредседници професори Видојко Ђорђевић и Слободан Чурић, а председник Научног одбора Проф. др Нада Димковић. На конгресу су одржали предавања еминентни инострани гости John Cunningham, Juergen Floege, Francesco Locatelli, Raymond Vanholder и Eberhard Ritz, који је одржао почасно предавање на отварању конгреса. Предавања су одржали и познати нефролози из наше и суседних земаља, а поред тога приказано је 47 усмених сапштења и 135 постера.
Други конгрес нефролога Србије
Одржан је од 11. до 14. октобра 2012. године у хотелу Зира у Београду. Председник Удружења и конгреса била је Проф. др Нада Димковић, потпредседник Проф. др Стева Пљеша, а председник Научног одбора Доц. др Радомир Наумовић. Председник Селекционог одбора, који је по први пут уведен у припреми тог конгреса, био је Проф. др Игор Митић. Поред еминентних европских нефролога Daniel Abramowitz, Marc De Broe, Jorge Cannata Andia, Juergen Floege, Marcus Ketteler, Alain Meyrier, Rаymond Vanholder предавања су одржали нефролози из универзитетских центара Србије и суседних земаља. Приказано је и 55 усмених сопштења и 119 постера.
Трећи конгрес нефролога Србије
Одржан је у Београду од 23. до 26. октобра 2014. године у хотелу Crowne Plaza. Председник Удружења и конгреса била је Проф. др Сања Симић-Огризовић, председник Научног одбора Проф. др Радомир Наумовић, а Селекционог одбора Проф. др Драган Јовановић. На конгресу су учествовали познати европски научници Душка Драгун, Fabio Galli, Michel Jadoul, Loreto Gesualdo, Lluis Uiardo, Marcus Ketteler као и професори и њихови сарадници из Србије и суседних земаља. Регистровано је 377 учесника, саопштена 42 рада и приказано 113 постера. Посебно су биле запажене конфронтације нефролога и лекара других струка и округли сто „Проблеми из региона“ у ком су учествовали предавачи из свих република претходне Југославије.